Cink donosi mnoge ekonomske i socijalne koristi za društvo. Čovek je pronašao širok spektar upotreba za ovaj višestruko koristan priordni element sa mnogim industrijskim primenama.
Najznačajnija potreba je zaštita čelika od korozije toplim cinkovanjem. Čelik je jedan od najviše korišćenih materijala na svetu, a zahvaljujući cinku, njegova trajnost se može produžiti. I čelik i cink mogu se reciklirati 100%. Kombinacija cink-čelik obezbeđuje značajne ekonomske prednosti što se tiče troškova tokom životnog veka.
Mnogi dizajneri biraju pocinkovani čelik u mnogim tradicionalnim i novim primenama, od građevinarstva do automobilske industrije. Cink se može u potpunosti reciklirati. Trenutno približno 70% proizvedenog cinka potiče iz ruda, a 30% od recikliranja i sekundarnog cinka. Nivo recikliranja je u porastu, prateći razvoj u proizvodnji cinka i tehnologijama recikliranja cinka.
Zivotni vek proizvoda zaštićenih cinkovanjem je promenljiv i može se kretati od 10-15 godina za razne uređaje i aparate za kućnu upotrebu do preko 100 godina za neke strukture od čelika. Stubovi za osvetljenje izrađeni od pocinkovanog čelika mogu ostati funkcionalni za vreme od 50-70 godina, pa čak i duže. Na primer, pocinkovani stubovi u Outback-u, Australija, stari su sto godina i još uvek su u izvrsnom stanju.
Tehnologija toplog cinkovanja ulazi u kategoriju ekoloških tehnologija iz sledećih razloga:
- ne sadrži razređivače koji oslobađaju u atmosferu lako isparljive supstance koje su odgovorne za uništavanje ozonskog omotača (što je slučaj kod grundova i boja);
- za razliku od sloja boje koja je lako zapaljiva, sloj cinka nije zapaljiv;
- pokrivanje cinkom na toplo štiti čelik u toku dugih vremenskih perioda, čime se štede značajni energetski i materijalni resursi uz minimalan uticaj na životnu sredinu;
- otpaci nastali u procesu cinkovanja: zgura, cink pepeo i zgura od fluksiranja sakupljaju se raznim tehnološkim procesima i često se nastali proizvodi ponovo koriste za toplo cinkovanje;
- hlorovodonična kiselina koja se koristi u pripremi delova za toplo cinkovanje može se regenerisati tako da kiselina ponovo ulazi u fluks za dekapiranje, a ostatak komponenti koje nastanu koriste se u drugim industrijskim granama;
- čelik pocinkovan na toplo može se reciklirati u procesu prerade čelika, zajedno sa drugim metalnim otpacima.
Iz ovih razloga toplo cinkovanje smatra se tehnologijom koja odgovara principima trajnog razvoja.
Trajni razvoj je „razvoj koji zadovoljava trenutne potrebe a da pri tom ne smanjuje mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe”, drugim rečima, trajni razvoj obezbeđuje ekonomski razvoj koji ne ugrožava rast potreba budućih generacija.
Trajni razvoj znači skladnu upotrebu obnovljivih resursa u ekološkim sistemima sposobnim da proizvode širok spektar proizvoda i da poštuju optimalne standarde života, razvoja ekonomskih delatnosti u skladu sa prirodnim sistemima, delovanjem radi održavanja zdravlja, integritetom životnog okruženja i ekonomskim menadžmentom, obnavljanju resursa za zajedničko dobro čitave zajednice i životne sredine.
Od atmosferskih zagađivača, SO2 ima najveći uticaj na koroziju cinka, jer kiša sa sulfatima nastalima od SO2, napada zaštitnu patinu koja je obrazovana na površini cinka.
Sumpor dioksid je proizvod nekih industrijskih instalacija kao što su instalacije centralnog grejanja, ali i drumski saobraćaj. Zbog toga je stepen korozije cinka veći u urbanim i industrijskim zonama nego u seoskoj sredini.
bergbanat 